Ime Iris potiče još od starih Grka, a po grčkoj boginji duge Iris, jer su cvetovi višebojni duginih boja. Rod irisa obuhvata oko 220 vrsta koje su rasprostranjene isključivo na severnoj polulopti naše planete i koncetrisane u dve zone koje se klimatski međusobno veoma razlikuju. Tako u području Sredozemnog mora i široj okolini rastu one preunike koje vole izrazito suva leta i za svoj dobar razvoj zahtevaju period mirovanja u toku leta. Sve ove vrste imaju lukovicu ili gomolj.

    Severnije, u zoni listopadnih šuma i predela sa hladnom klimom rasprostranene su one perunike kojima je period mirovanja vegetacije u toku zime. Ove vrste imaju rizome sa kraćim ili dužim internodijama.

    Klasifikaciju irisa je obradio W. R. Dykes u delu The Genus Iris (1925). Lawrence i Randolph dali su novi klasifikaciju 1959 godine, međutim ona još nije široko prihvaćena. Irisi se najlakše dele, što je i u praksi prihvaćeno, na dve velike grupe i to one sa lukovicama i one sa rizomima.

    Za cvećarstvo ogroman značaj imaju takozvani Holandski irisi (Iris X Hollandica Tub). Nastali su ukrštanjem različitih vrsta irisa. Velika zasluga za selekciju irisa pripada firmi Van Tubergen.

    Glavni i jedini proizvođač lukovica bila je do skora Holandija, međutim tada se proizvodnja prenela i na južnu Francusku, Severnu Afriku, Izrael, Kaliforniju. Međutim veoma dobri uslovi za proizvodnju postoje i u našoj zemlji, Mađarskoj , Rumuniji, Bugarskoj.

    Lukovice proizvedene u tim zemljama imaju prednost nad holandskim, jer su bolje sazrele i ranije procvetaju, što ima naročito velikog značaja kod "prepariranja" za rano ili kasno cvetanje.