Blog
Zajednica
Venčanja
1: Naziv Hosta, biljka je dobila po imenu austrijskog prirodnjaka i lekara N. T. Hostija. Rod je ranije bio poznat pod imenom funkija. Biljka ima mesnate, kratke i razgranate rizome koji se nalaze plitko na površini zemlje. Listovi su jajastog ili srcastog oblika, krupni i do 20 cm dugi, a 10 cm široki. Cvetovi se nalaze na nerazgranatoj cvetnoj dršci dugačkoj 40 - 45 cm i uglavnom su bele ili svetloplava boje, veoma mirisni, nalik na ljiljane. Cveta u julu i avgustu.
Rod obuhvata oko 40 vrsta, od kojih su značajne: H. plantaginea. Poreklom je iz Japana. Listovi su lancerasti do jajasti, nežno ljubičasti ili beli. Cveta u toku leta. Cvet se otvara danju. Poznat je i varijetet H. lancifojia var. undulata sa belo zelenim listovima. H. coerulea. Lisna masa naraste do 50 cm, a cvetno stablo i do 100 cm. Cvetovi su nežnoplavoljubičasti u krupnim grozdovima. Hosta je veoma raširena vrsta u kućnim vrtovima, gde ispunjava u masi poluzasenčene površine. Najbolje podnosi duboka umereno vlažna humozna zemljišta, zatim zasenčene i plu zasenčene položaje, a može da raste i na sunčanim terenima. U praksi se razmnožava deljenjem rizoma u toku jeseni i proleća. Odrasle biljke se povade i razdele na više manjih delova. Ovo deljenje ne ide teško, važno je samo da na svakom rizomu ostane deo korena i začetak novog izbojka.
